Издање 2017. година
Цена 3.850,00 динара
Аутор: Христивоје Костић
Рецезент: Др Душко Пејовић, врховни државни ревизор
У
савременим условима пословања рачуноводство има све значајнију улогу. Данас
није могуће замислити пословање јавног сектора и остваривање његових функција, активности
и задатака, без квалитетних рачуноводствених информација. Зато се често истиче
како је рачуноводство „језик пословања“ или „пословни језик“. Према томе, сви
они који заузимају значајну улогу у пословном процесу јавног сектора требају
разумети тај језик. Често се истиче како сваки пословни човек треба да разуме
логику рачуноводственог евидентирања пословних догађаја и треба да зна да чита
финансијске извештаје. То није само претпоставка за остваривање бројних и
сложених управљачких функција, него и за доношење пословних одлука многих
утицајних група, као што су кредитори, добављачи, купци, синдикат, држава,
јавност и други. Рачуноводство, финансијско извештавање и обелодањивање
рачуноводствених информација битне су претпоставке добре праксе финансијског
управљања у јавном сектору.
Буквар
за буџетско рачуноводство и извештавање – треће измењено и допуњено издање,
господина Христивоја Костића, представља веома значајну публикацију која на
једноставан и занимљив начин објашњава суштину буџетског рачуноводства. Будући
да је материја буџетског рачуноводства веома сложена, ова публикација ће
значајно помоћи за њено боље, лакше и правилније разумевање. То се посебно
односи на млађе колеге који се по први пут сусрећу са овом проблематиком,
терминологијом и практичном применом.
Основна
сврха ове публикације јесте да на једноставан, свеобухватан и практичан начин
приближи читаоцу основе рачуноводственог евидентирања и финансијског
извештавања типичних пословних догађаја који се јављају код готово свих
директних и индиректних корисника буџетских средстава Републике Србије и
локалних власти. Посебна вредност ове публикације односи се на многобројне
примере књижења претпостављених пословних промена које су типичне за буџетски
систем, које су детаљно образложене, објашњене и систематизоване на начин да се
увек полази од једноставних примера и идући ка сложенијим примерима - увек се
задржава потреба да се сагледа целина поступка. Примери су засновани на кључним
информацијама, подацима и пословним променама које су настале из вишегодишњег
практичног искуства аутора ове публикације. Садржаји исказани у овој
публикацији усклађени су са најновијим изменама и допунама Закона о буџетском
систему.
Буквар
за буџетско рачуноводство и извештавање садржи више делова који су подељени и
распоређени тако да његове кориснике поступно уводи у припремљену тему и дате
примере књижења. Најпре су представљени основни појмови из области
рачуноводства и књиговодства, а затим је појам рачуноводства шире објашњен кроз
финансијско књиговодство као део рачуноводства, књиговодство нефинансијске и
нематеријалне имовине, књиговодство купаца, књиговодство добављача
(поверилаца), евиденцију потрошног материјала, материјално књиговодство, књиговодствене
исправе, евидентирање документације и усклађивање
рачуноводства корисника буџетских средстава са захтевима буџетског система.
У
наредном делу објашњене су основне одредбе Закона о буџетском систему које се
односе на буџетско рачуноводство и извештавање корисника буџетских средстава
кроз обраду следећих питања: буџет – његов обим и одговорност за његово
доношење, припрему и доношење буџета и финансијских планова, основне одредбе Уредбе
о буџетском рачуноводству, рачуноводствене (књиговодствене) исправе,
извештавање, усклађивање пословних књига и попис имовине и обавеза, помоћне
књиге и евиденције, закључивање пословних књига и чување пословних књига и
исправа.
Следећа
тема која се односи на Правилник о стандардном класификационом оквиру и Контном
плану за буџетски систем, објашњена је кроз исказане класификације по наведеном
Правилнику, примени контног плана за буџетски систем и датим примерима за
књижење. Наведени примери дати су за све класе и њихове категорије, и то за:
класу 000000 – Нефинансијска имовина, класу 100000 – Финансијска имовина, класу
200000 – Обавезе, класу 300000 – Извори капитала, утврђивање резултата
пословања и ванбилансна евиденција, класу 400000 – Текући расходи, класу 500000
– Издаци за нефинансијску имовину, класу 600000 – Издаци за отплату главнице и
набавку финансијске имовине, класу 700000 – Текући приходи, класу 800000 –
Примања од продаје нефинансијске имовине и класу 900000 – Примања од задуживања
и продаје финансијске имовине.
Наредна
тема односи се на припрему за састављање годишњих финансијских извештаја
корисника буџетских средстава и завршних рачуна буџета, усклађивање
књиговодственог стања имовине и обавеза са стварним стањем и попис имовине и
обавеза, кроз поступак и начин вршења пописа, састављање и достављање извештаја
о извршеном попису, доношење решења (одлуке) о усвајању извештаја о попису
имовине и обавеза и књижење резултата пописа.
И
коначно, последње теме овог издања односе се на финансијско извештавање
корисника буџетских средстава, периодично финансијско извештавање корисника
буџетских средстава, састављање годишњих финансијских извештаја корисника
буџетских средстава, утврђивање резултата пословања, садржај годишњих
финансијских извештаја индиректних корисника буџетских средстава, садржај
годишњих финансијских извештаја директних корисника буџетских средстава,
садржај завршног рачуна буџета локалне власти, извештај о извршењу одлуке о
буџету, доношење одлуке о завршном рачуну буџета јединица локалне самоуправе,
међународне рачуноводствене стандарде и примену међународних рачуноводствених
стандарда за јавни сектор.
Основни
разлог овако исказаног и једноставног приступа и објашњења заснива се на тежњи
аутора да пружи предност суштини у односу на форму, али и на његовом огромном
искуству које је стекао радећи у овој области. Искрено се надамо да ће ова
публикација испунити очекивања свих читалаца: оних који се баве теоријским
пословима, оних који обављају практичне послове у буџетском рачуноводству,
колега који се баве пословима планирања, анализе, извештавања, интерне и
екстерне ревизије и буџетске инспекције, колега из других области, студената,
као и колега који се уопште не баве рачуноводством, али им је оно и те како
потребно.
У
Београду, 27. марта 2017. године
Др
Душко Пејовић
